U praksi se često susrećemo sa rečenicom: „moje dete ne želi da zvaće previše je lenjo za to“. Da li Vi zaista verujete u to ili Vas neko ubedi da je to tako? Osećamo potrebu da kao Centar koji se bavi poremećajima žvakanja napišemo po neku rečenicu o tome. Žvakanje prolazi kroz nekoliko faza. U prvoj fazi razvoja je refleksa radnja a kasnije postaje voljno i traje ceo život. Da li nešto što je refleksno može u isto vreme biti i lenjo? Kod nas je problem jer to retko ko dijagnostikuje a svi imaju po neki savet kako to rešiti. Često se daje savet da se deca izgladnjuju pa će kad ogladni uzeti samo da jede. Da bi ova metoda uspela potrebno je imati očuvan centar za glad i očuvanost kranijalnih nerava. Ako Vaše dete nema očuvanost onda ova metoda nema smisla. Veoma je važno da svaki roditelj shvati da je hranjenje ustvari naučeno ponašanje koje je pokrenuto refleksnom radnjom. Baš kao što deca nauče da žvaću tako i deca mogu da nauče da ne žvaću. Zbog toga svaki tretman mora biti strogo individualan od samog dijagnostikovanja. Mi u našem Centru ne pitamo roditelje zašto nisu naučili decu da žvaću već ih mi učimo.