Šta je ARFID?
Poremećaj izbegavanja/restriktivnog unosa hrane (ARFID) je prilično nov poremećaj u ishrani. Deca sa ARFID-om su izuzetno selektivni u jelu i ponekad imaju malo interesovanja za jelo. Oni mogu da jedu samo nekoliko namirnica, što može dovesti do lošeg rasta i loše ishrane.
ARFID obično počinje kada je dete mlađe i češći je kod dečaka.
Koji su znaci ARFID-a?
Neka deca su veoma selektivna u jelu i mogu imati jake negativne reakcije na mirise, ukuse, teksture ili boje hrane. Mogu se jako plašiti nove hrane, koja se naziva „neofobija“, i plaše se negativnih iskustava vezanih za nepoznatu hranu.
Neka deca mogu imati opšti nedostatak interesovanja za jelo i imaju veoma nizak apetit ili smatraju da je jedenje minimalno korisno. Ova deca često poriču osećaj gladi.
Druga deca se plaše šta bi se moglo dogoditi kada jedu, na primer, bol, gušenje ili povraćanje.
Mnoga deca sa ARFID-om imaju manju težinu. Drugi dostižu normalnu težinu, ali mogu jesti tako ograničenu ishranu da ne rastu, ili im to smeta u školi, porodici i društvenom životu.
Deca sa ARFID-om imaju veće šanse da imaju:
– anksioznost ili opsesivno-kompulzivni poremećaj (OCD)
– poremećaj autističnog spektra ili poremećaj pažnje (ADHD)
– probleme kod kuće i škole zbog navika u ishrani
Šta uzrokuje ARFID?
Tačan uzrok ARFID-a nije poznat. Mnogi stručnjaci veruju da je kombinacija dečjeg temperamenta, gena i događaja koji izazivaju (kao što je gušenje). Neka deca sa ARFID-om imaju gastroezofagealnu refluksnu bolest (GERB), eozinofilni ezofagitis, alergije ili druga medicinska stanja koja mogu dovesti do problema sa hranjenjem.
Kako se leči ARFID?
ARFID najbolje leči tim koji uključuje lekara, dijetetičara i terapeuta koji su specijalizovani za poremećaje u ishrani ili hranjenju. Lečenje može uključivati savetovanje o ishrani, medicinsku negu i terapiju hranjenja. Logoped vrši dijagnostiku orofacijalne regije I tipa disfagije.