Sva deca bi trebala da uživaju u istraživanju sveta koji ih okružuje, dodirom, pokretom, vidom, sluhom, mirisom, ukusom… Sposobnost mozga za primanje, filtriranje, organizovanje i davanje smisla svim tim čulnim dražima iz spoljašnje sredine naziva se senzorna integracija i veoma je važna za oblikovanje ponašanja, koje često može biti uslovljeno poremećajem senzorne integracije.
Poremećaj senzorne integracije se javlja kada mozak pogrešno dešifruje senzorne nadražaje iz našeg tela i okoline. Kod dece se ovaj poremećaj može ispoljavati na različite načine i kroz različita ponašanja i reakcije deteta na određeni senzorni stimulus mogu varirati iz dana u dan u zavisnosti od umora, emocionalnog stanja, osećaja gladi i slično.
Poremaćaj u senzornoj integraciji je složen izazov i može uticati na detetov razvoj, ponašanje, učenje, komunikaciju, prijateljstva i igru. Može zahvatati jedan ili sve čulne sisteme i može zaustavili ili prolongirati razvoj veština povezanih sa čulima koja su vezana za svakodnevno svrsishodno ponašanje. Zbog ovog poremećaja deca se mogu ponašati previše ili nedovoljno odbrambeno.
Terapija senzornom integracijom ima za cilj da prema senzornom profilu deteta, kroz vođen i osmišljen tretman terapeut u senzornoj sobi izlaže dete dražima i trenira dečji mozak na adekvatne reakcije pri izlaganju različitim senzacijama.