Blog

Senzorni poremećaji hranjenja Koristeći hijerarhiju u hranjenju deci sa senzornim poremećajima u ishrani dajemo postepeni model prihvatanja nečeg novog. Deca koja imaju senzorni poremećaj hranjena teško prihvataju novu hranu, uključujući njene ukuse, teksturu, miris i temperaturu. Možemo reći da deca sa senzornim patološkim obrascima imaju poremećaj ishrane koji atakuje njihovu anticipatornu (vizuelni, olfaktivni i taktilni deo oko usana) i preparacionu zonu (senzorika desni)  hranjenja. Roditelj obično kaže da dete čim vidi hranu odbija da je stavi u usta ili burno reaguje na sam miris hrane. Deca sa senzornim poremećajem u hranjenju će obično grickati hranu koja se brzo topi [...]

Kada je vreme za logopeda? Jedno od najčešćih pitanja kada je reč o govoru i jeziku jeste-Kada je vreme za logopeda? Da li je dete još malo? Da li treba sačekati da se govor sam razvije jer su i otac i deda  kasno progovorili? Da li će sa polaskom u vrtić dete progovoriti? Ili je dete samo lenjo? Samo ga mi kod kuće razumemo i niko više? Imamo utisak da je danas ustaljeno mišljenje da dete pre 3. godine ne treba da ide kod logopeda jer je još uvek malo! Ukoliko pogledamo norme za taj uzrast, videćemo da do [...]

Da li ste znali da je razvojno najmlađi oblik učenja kod dece, zapravo učenje putem imitacija? Imitacija predstavlja sposobnost deteta da oponaša posmatrana ponašanja okoline. Ona se pojavljuje veoma rano kod dece tipičnog razvoja i ima veliki uticaj na kognitivni, socio-emocionalni i govorno-jezički razvoj. Kada pričamo o imitacijama većina ljudi odmah prvo pomisli na verbalne imitacije ( detetovo ponavljanje onoga što je čulo), međutim pre njih se javlja motorna imitacija (sposobnost deteta da izvede viđeni pokret) i vokalna imitacija ( sposobnost deteta da produkuje glasove koje je čulo). Motorne imitacije možemo da primetimo kod beba od dva do [...]

Pravljenje izbora je sastavni deo nezavisnog funkcionisanja svake osobe u društvu. Mogućnost pravljenja izbora omogućava deci da odlučuju o svojim dnevnim aktivnostima i rutinama, ali predstavlja i početak nezavisnosti i samostalnog donošenja odluka, što su važne veštine u razvoju socijalnih kompetencija svakog deteta. Davanje detetu mogućnost izbora omogućava mu sticanje osećaja kontrole nad sopstvenim životom. Beba stara 4 meseca ima preferenciju ka poznatim licima. Na ovom uzrastu beba iskazuje svoje izbore i želje pogledom ili blagim pokretima tela, poput opuštanja prstiju. Kada roditelji utroše vreme da osmotre i odgovore na bebine signale, beba tada ima želju da komunicira svoje [...]

Samoregulacija kod dece je pojam koji najčešće srećemo u literaturi koja se bavi senzornim procesuiranjem i najčešće se definiše kao upravljanje sopstvenim ponašanjem. Učenje samoregulacije bi trebalo da bude važan cilj u defektološkim tretmanima dece sa smetnjama i kašnjenjem u razvoju. Većina dece u ranom detinjstvu prolazi faze koje su za roditelje izazovne kao što su tantrumi, faza negacije, pomeranje granica i slične. Ono što se često dešava je da kod dece sa kašnjenjem ili smetnjama u razvoju ove faze traju duže, intenzivnije su, javljaju se kasnije, a najčešći razlog toga je loša samoregulacija. Roditelji često to povezuju sa [...]

Vrlo često se susrećemo u praksi sa situacijom gde je svaki odložen govorno-jezički razvoj dijagnostikovan kao disfazija? A tu dijagnozu postavljaju ljudi koji za to nisu kompetentni.  Često se čuje komentar je dete malo i da će progovoriti, samo je lenjo i nezainteresovano, dečak je, sačekaćemo još malo itd. Da li je baš sve tako? Šta je zaista disfazija, kada se dijagnostikuje i kako razlikuje od drugih razvojnih poremećaja i do kada možemo govoriti da dete ima disfaziju, šta su činjenice, a šta zablude i koje su posledice svega toga? Najpre da objasnimo da je disfazija razvojni jezički poremećaj, [...]