Blog

Zašto roditelji treba da isključe telefone, tablete i televizore dok dete jede?

2024-07-16T13:54:36+00:00

U svojoj ulozi terapeuta hranjenja često se susrećem sa mitom da sva deca imaju fazu izbirljivosti u hrani u nekom period svog života i da će izbirljivost nestati sama po sebi kada to dete poraste. Istaživanja u oblasti poremećaja hranjenja pokazuju da u proseku 20 do 30 posto dece ima izbirljivost kada je hrana u pitanju i to je najčešće period do 6 godine života. Od tog broja će polovina dece samo uspeti da preraste svoj odnos sa hranom bez neke vrste intervencije, ostali će ceo život imati izmenjene navike u ishrani. Takođe je zanimljivo pomenuti da je statistika [...]

Zašto roditelji treba da isključe telefone, tablete i televizore dok dete jede?2024-07-16T13:54:36+00:00

Šta je ARFID?

2024-07-15T14:56:55+00:00

Šta je ARFID? Poremećaj izbegavanja/restriktivnog unosa hrane (ARFID) je prilično nov poremećaj u ishrani. Deca sa ARFID-om su izuzetno selektivni u jelu i ponekad imaju malo interesovanja za jelo. Oni mogu da jedu samo nekoliko namirnica, što može dovesti do lošeg rasta i loše ishrane. ARFID obično počinje kada je dete mlađe i češći je kod dečaka. Koji su znaci ARFID-a? Neka deca su veoma selektivna u jelu i mogu imati jake negativne reakcije na mirise, ukuse, teksture ili boje hrane. Mogu se jako plašiti nove hrane, koja se naziva „neofobija“, i plaše se negativnih iskustava vezanih za nepoznatu [...]

Šta je ARFID?2024-07-15T14:56:55+00:00

Hijerarhija u terapiji hranjenja

2023-01-31T19:36:11+00:00

Senzorni poremećaji hranjenja Koristeći hijerarhiju u hranjenju deci sa senzornim poremećajima u ishrani dajemo postepeni model prihvatanja nečeg novog. Deca koja imaju senzorni poremećaj hranjena teško prihvataju novu hranu, uključujući njene ukuse, teksturu, miris i temperaturu. Možemo reći da deca sa senzornim patološkim obrascima imaju poremećaj ishrane koji atakuje njihovu anticipatornu (vizuelni, olfaktivni i taktilni deo oko usana) i preparacionu zonu (senzorika desni)  hranjenja. Roditelj obično kaže da dete čim vidi hranu odbija da je stavi u usta ili burno reaguje na sam miris hrane. Deca sa senzornim poremećajem u hranjenju će obično grickati hranu koja se brzo topi [...]

Hijerarhija u terapiji hranjenja2023-01-31T19:36:11+00:00

Kada je vreme za logopeda?

2023-01-31T19:38:59+00:00

Kada je vreme za logopeda? Jedno od najčešćih pitanja kada je reč o govoru i jeziku jeste-Kada je vreme za logopeda? Da li je dete još malo? Da li treba sačekati da se govor sam razvije jer su i otac i deda  kasno progovorili? Da li će sa polaskom u vrtić dete progovoriti? Ili je dete samo lenjo? Samo ga mi kod kuće razumemo i niko više? Imamo utisak da je danas ustaljeno mišljenje da dete pre 3. godine ne treba da ide kod logopeda jer je još uvek malo! Ukoliko pogledamo norme za taj uzrast, videćemo da do [...]

Kada je vreme za logopeda?2023-01-31T19:38:59+00:00

Značaj imitacije na dečji razvoj

2023-01-31T19:40:12+00:00

Da li ste znali da je razvojno najmlađi oblik učenja kod dece, zapravo učenje putem imitacija? Imitacija predstavlja sposobnost deteta da oponaša posmatrana ponašanja okoline. Ona se pojavljuje veoma rano kod dece tipičnog razvoja i ima veliki uticaj na kognitivni, socio-emocionalni i govorno-jezički razvoj. Kada pričamo o imitacijama većina ljudi odmah prvo pomisli na verbalne imitacije ( detetovo ponavljanje onoga što je čulo), međutim pre njih se javlja motorna imitacija (sposobnost deteta da izvede viđeni pokret) i vokalna imitacija ( sposobnost deteta da produkuje glasove koje je čulo). Motorne imitacije možemo da primetimo kod beba od dva do [...]

Značaj imitacije na dečji razvoj2023-01-31T19:40:12+00:00

Samostalni izbor kod dece

2023-01-31T19:40:52+00:00

Pravljenje izbora je sastavni deo nezavisnog funkcionisanja svake osobe u društvu. Mogućnost pravljenja izbora omogućava deci da odlučuju o svojim dnevnim aktivnostima i rutinama, ali predstavlja i početak nezavisnosti i samostalnog donošenja odluka, što su važne veštine u razvoju socijalnih kompetencija svakog deteta. Davanje detetu mogućnost izbora omogućava mu sticanje osećaja kontrole nad sopstvenim životom. Beba stara 4 meseca ima preferenciju ka poznatim licima. Na ovom uzrastu beba iskazuje svoje izbore i želje pogledom ili blagim pokretima tela, poput opuštanja prstiju. Kada roditelji utroše vreme da osmotre i odgovore na bebine signale, beba tada ima želju da komunicira svoje [...]

Samostalni izbor kod dece2023-01-31T19:40:52+00:00

Veštine samoregulacije i nepoželjna ponašanja kod dece

2020-12-18T13:11:00+00:00

Samoregulacija kod dece je pojam koji najčešće srećemo u literaturi koja se bavi senzornim procesuiranjem i najčešće se definiše kao upravljanje sopstvenim ponašanjem. Učenje samoregulacije bi trebalo da bude važan cilj u defektološkim tretmanima dece sa smetnjama i kašnjenjem u razvoju. Većina dece u ranom detinjstvu prolazi faze koje su za roditelje izazovne kao što su tantrumi, faza negacije, pomeranje granica i slične. Ono što se često dešava je da kod dece sa kašnjenjem ili smetnjama u razvoju ove faze traju duže, intenzivnije su, javljaju se kasnije, a najčešći razlog toga je loša samoregulacija. Roditelji često to povezuju sa [...]

Veštine samoregulacije i nepoželjna ponašanja kod dece2020-12-18T13:11:00+00:00

Razvojna disfazija – činjenice i zablude

2023-01-31T19:42:10+00:00

Vrlo često se susrećemo u praksi sa situacijom gde je svaki odložen govorno-jezički razvoj dijagnostikovan kao disfazija? A tu dijagnozu postavljaju ljudi koji za to nisu kompetentni.  Često se čuje komentar je dete malo i da će progovoriti, samo je lenjo i nezainteresovano, dečak je, sačekaćemo još malo itd. Da li je baš sve tako? Šta je zaista disfazija, kada se dijagnostikuje i kako razlikuje od drugih razvojnih poremećaja i do kada možemo govoriti da dete ima disfaziju, šta su činjenice, a šta zablude i koje su posledice svega toga? Najpre da objasnimo da je disfazija razvojni jezički poremećaj, [...]

Razvojna disfazija – činjenice i zablude2023-01-31T19:42:10+00:00
Go to Top