Reedukacija psihomotorike

Reedukacija psihomotorike je način prevežbavanja iskustva deteta zbog disharmoničnog razvoja. Ona se u svom radu služi pokretom kao senzomotornom i psihomotornom aktivnošću sa kojom treba da se obnovi ceo razvojni tok odnosa prema sebi i drugima. Naime, psihičke i motorne funkcije su neraskidivo povezane tokom celog života, iako se kasnije sve više diferenciraju po svojoj funkciji, njihov uzajamni odnos nikada ne prestaje.

Reedukacija psihomotorike polazi od činjenice da je pokret bitan za usmeravanje osećanja, od kojih i zavisi mogućnost organizovanja pokreta. Razvoj osećanja i pokreta idu zajedno uslovljavajući se uzajamno kod harmoničnog razvoja. Što je pokret prikladiji težnji ličnosti to će osećanje zadovoljstva od izvršene radnje biti veće. Za uspostavljanje harmoničnog razvoja i usmeravanje osećanja služimo se prevežbavanjem iskustva koja su ranije stečena i disharmonično postavljene psihomotorne strukture. Polazi se od pokreta kao osnovnog elementa senzomotorne i psihomotorne aktivnosti. Polazi se od onih slojeva u razvoju gde su nastali zastoji i neprijatna iskustva sa spoljašnjim svetom.

Dok su u pojedinim fazama razvoja aktivnosti deteta bile igre telom, a kasnije igračkama i sa drugim osobama, sada se te igre ponovo obnavljaju u novim i za dete prijatnim doživljajima donoseći mu radost zbog uspešno izvedene radnje. Reedukativni postupci su u stvari podsticaji koji se upućuju u CNS putem čula, kinestezije i govora i počinju od očuvanih ili nedovoljno razvijenih struktura pa dalje ka onim nedovoljno angažovanim strukturama psihomotornog sprega. Tako se i bude i podstiču aktivnosti svesti, govora, praksija, gnozija čime se utiče na razvoj saznajinih funkcija.

Vežbe koje primenjujemo su vežbe opšte reedukacije psihomotorike i specifične vežbe reedukacije psihomotorike, a neke od tih vežbi su:

Tretmani reedukacije psihomotorike se sprovode individualno, od strane sertifikovanih reedukatora psihomotorike.