Razvojna disfazija je razvojni jezički poremećaj, odnosno poremećaj sposobnosti da se razume, struktuira i izrazi jezička misao u okviru kojeg je sposobnost deteta da razume i/ili govori ispod nivoa očekivanog za njegov uzrast. Komunikativne sposobnosti dece sa razvojnom disfazijom su znatno ispod nivoa njihovog kognitivnog razvoja, najmanje osamnaest meseci. O razvojnoj disfaziji možemo govoriti kada je socijalni razvoj deteta uredan, nema oštećenja ili gubitka sluha, mentalne retardacije, autizma ili nekih drugih poremećaja.
Kliničku sliku razvojne disfazije karakterišu sledeći deficiti:
- Dete ne govori i ne razume govor
- Dete ne govori ali razume govornu poruku
- Ima kratkotrajnu pažnju i nije motivisano za verbalnu komunikaciju
- Komunikaciju zasniva najčešće na upotrebi gesta i na taj način zadovoljava sopstvene potrebe kada je gladno, žedno, želi igračku itd.
- Ima oskudan rečnik
- Značenje reči se sporije razvija
- Rečenica je kratka i vrlo često je jedna reč u službi rečenice
- Višesložne reči izgovara samo početnim ili završnim slogom
- Govori u 2. ili u 3. licu
- Ne razlikuje rodove
- Teško usvaja množinu imenica
- Ne koristi padežne nastavke
- Ne koristi ili nepravilno koristi predloge, priloge, veznike
- Zamenice usvaja znatno kasnije
- Spontani govor je u celini agramatičan
- Nepravilna upotreba vremena
- Nemogućnost upotrebe zavisnih, upitnih, pogodbenih i složenih rečenica
- Ne izgovara veliki broj glasova koji se očekuju za uzrast
- Govor može biti delimično ili potpuno nerazumljiv za širu socijalnu sredinu