Afazija je stečeni poremećaj govora i jezika uzrokovan lezijom mozga koji se manifestuje oštećenjem lingvističkih, paralingvističkih i kognitivnih sposobnosti. Na lingvističkom planu afazija se ispoljava fonološkim, leksičkim, gramatičkim, sematičkim i pragmatskim deficitima, kako u procesu produkcije tako i razumevanja jezika (jezički izraz i jezički sadržaj), poremećaji paralingvističkih procesa manifestuju se oštećenjem prozodijskih elemenata govora ( melodija, intonacija, pauza, akcenat i dr.) i na kognitivnom planu –deficitima pažnje, pamćenja i mišljenja.

Afazija obično zahvata više modaliteta jezičke funkcije: usmeni govor, razumevanje, pisanje, čitanje i gestovni govor.

Glavni uzroci afazije su: cerebrovaskularna oboljenja (tranzitorni ishemički atak, tromboza, embolija, hemoragija, hipertenzivna encefalopatija, arterioskleroza), traumatske povrede mozga, zapaljenska oboljena cns-a, intrakranijalni tumori, progresivne bolesti cns-a, intoksikacije, metabolički poremećaji, nutritivni poremećaji.

Zavisno od uzroka afazije, kao i mesta moždane lezije neki od simptoma afazije mogu biti:

  • anomija (oštećenje sposobnosti imenovanja)
  • cirkumlokucija (zaobilazni govor, koga karakteriše preterana upotreba semantički “praznih reči” tipa: stvar, nešto, to, ono itd.)
  • parafazija (upotreba neodgovarajućih reči u govoru)
  • agramatizam (gramatički neadekvatna formulacija i produkcija rečenica)
  • žargon (produkcija iskaza bez značenja)
  • verbalni stereotipi (nevoljna produkcija pojedinačnih reči ili fraza)
  • poremećaj spontanog govora ( manifestuju se potpunim odsustvom ili narušenom inicijacijom spontane govorne aktivnosti)
  • poremećaj auditivnog razumevanja (ovi poremećaji se kreću od skoro potpunog odsustva sposobnosti razumevanja kada pacijent ne reaguje ni na sopstveno ime, niti je u stanju da izvrši najjednostavniji verbalni nalog)
  • aleksija (poremećaj čitanja)
  • agrafija (poremećaj pisanja)
  • akalkulija (poremećaj računanja)
  • perserveracija (nevoljno ponavljanje jednog jezičkog uzraza)
  • anozognozija (odsustvo uvida u sopstveni deficit).