Poremećaji govora i jezika

Home/Poremećaji govora i jezika

Dislalija

2020-10-14T08:30:49+00:00

Dislalija je nemogućnost ili nepravilnost izgovora pojedinih glasova kada za to ne postoji neurološko oštećenje, smanjen intelektualni potencijal ili oštećenje sluha. To je poremećaj artikulacije o kome govorimo ako dete ne izgovara pravilno određeni glas ili više njih na uzrastu kada se očekuje pravilan govor. Dete može da izostavlja u potpunosti neki glas, može da ga zamenjuje drugim naučenim glasom ili da koristi pogrešan način artikulacije određenog glasa koji se razlikuje od standardnog izgovora. Dislalija je najčešći govorni poremećaj koji se relativno lako i brzo tretira. Međutim, moramo naglasiti da dislalija kao i svaki drugi poremećaj ne prolazi spontano i [...]

Dislalija2020-10-14T08:30:49+00:00

Diseneja

2020-10-14T08:30:22+00:00

Redukcija sluha deteta u prelingvalnom i lingvalnom periodu uzrok je poremećaja razvoja govora. Gluvoća može biti konduktivna ili senzorineuralna. Konduktivna gluvoća uglavnom je izazvana čestim akutnim ili hroničnim upalama uha sa izlivom sadržaja. Takav gubitak sluha je naizmeničan i u proseku je od 15 do 20 dB. Deca sa konduktivnom gluvoćom udruženom sa izlivanjem sadržaja iz srednjeg uha tokom prvih nekoliko godina života su u povećanom riziku od odloženog govorno jezičkog razvoja. Konduktivna oštećenja sluha uzrokuju: obezvučenje ili smanjenje zvučnosti finalnih glasova u reči nazalan govor supstituciju nazala „m“, „n“, „nj“ sa plozivima „b“, „d“ i „g“ govor je tih [...]

Diseneja2020-10-14T08:30:22+00:00

Razvojna disfazija

2020-10-14T08:35:21+00:00

Razvojna disfazija je razvojni jezički poremećaj, odnosno poremećaj sposobnosti da se razume, struktuira i izrazi jezička misao u okviru kojeg je sposobnost deteta da razume i/ili govori ispod nivoa očekivanog za njegov uzrast. Komunikativne sposobnosti dece sa razvojnom disfazijom su znatno ispod nivoa njihovog kognitivnog razvoja, najmanje osamnaest meseci. O razvojnoj disfaziji možemo govoriti kada je socijalni razvoj deteta uredan, nema oštećenja ili gubitka sluha, mentalne retardacije, autizma ili nekih drugih poremećaja. Kliničku sliku razvojne disfazije karakterišu sledeći deficiti: Dete ne govori i ne razume govor Dete ne govori ali razume govornu poruku Ima kratkotrajnu pažnju i nije motivisano za [...]

Razvojna disfazija2020-10-14T08:35:21+00:00

Mucanje

2020-10-14T08:33:34+00:00

Imajući u vidu da je govor savršeno funkcionisanje sociološkog, psihološkog i fiziološkog faktora koji međusobno sinhronizovano deluju, bilo kakva disfunkcija ovih faktora dovodi do patološkog stanja. Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije (WHO, 1994) mucanje se definiše na sledeći način: „Govor osoba koje mucaju karakteriše često ponavljanje ili produžavanje slogova ili reči, ili pak, često oklevanje ili pauze koje prekidaju ritmičnost govora. Može biti klasifikovano kao poremećaj samo ako mu je ozbiljnost takva da vidljivo prekida govorni tok“. Etiologija mucanja ne bi bila kompletna ako se ne bi pomenuli i kritični periodi za pojavu mucanja. Smatra se da postoji nekoliko kritičnih [...]

Mucanje2020-10-14T08:33:34+00:00

Disleksija

2020-10-14T08:31:07+00:00

Disleksija je specifična smetnja u razvoju sticanja sposobnosti čitanja i pored postojanja normalne inteligencije, dobrog vida i sluha, sistematskog učenja i obuke, motivacije i drugih povoljnih edukativnih, psiholoških i socijalnih uslova. Disleksija predstavlja značajan raskorak između stvarnog (postojećeg) i očekivanog nivoa čitanja u odnosu na mentalni uzrast. Da bi se neko dete dijagnostikovalo kao disleksično, njegov koeficijent inteligencije mora biti u rangu proseka ili iznad proseka ( sve ispod 90 je posledica kognitivnog deficita i ne može se okarakterisati kao disleksija), uslovi života i rada kod kuće i u školi moraju biti povoljni i čitanje mora biti najmanje 18 meseci [...]

Disleksija2020-10-14T08:31:07+00:00

Cerebralna paraliza

2020-10-14T08:29:59+00:00

Cerebralna paraliza je trajni kvalitativni motorički poremećaj koji se javlja pre treće godine života, kao posledica neprogresivnog oštećenja mozga. Osnovni neuromotorni poremećaj, različite smetnje položaja i pokreta, koje mogu biti različitog inteziteta i koje zahvataju različite delova tela, najčesće su praćene nizom drugih smetnji i oštećenja. U odnosu na dominantne neurološke znake dečija cerebralna paraliza klasifikuje se u tri grupe: Spastična cerebralna paraliza - uočava se pojava povišenog mišićnog tonusa, hiperrefleksije, patoloških refleksa, piramidnih znakova. Spastičnost može biti statička, dinamička, alfa spastičnost i gama spastičnost. Diskinetička cerebralna paraliza - kararakteriše se pojavom nevoljnih, nekontrolisanih i povremeno stereotipnih pokreta. Postoji dominacija [...]

Cerebralna paraliza2020-10-14T08:29:59+00:00

Pervazivni razvojni poremećaj

2020-10-14T13:08:40+00:00

Pervazivni razvojni poremećaji (F84) predstavljaju grupu neuropsihijatrijskih razvojnih poremećaja .Psihopatološka ispoljavanja prožimaju sve sfere funkcionisanja deteta, uz naznačena kvalitativna oštećenja: u razvoju recipročnih socijalnih interakcija ,manifestuje se: kao nesposobnost deteta da ostavari kontakt pogledom, nedovoljno razvijena facijalna ekspresija, položaj tela i gestovi nisu primereni socijalnoj sredini. Nesposobnost uspostavljanja odnosa sa vršnjacima.Retko ispoljava i pruža utehu.. Nesposobnost da se podeli zadovoljstvo sa drugima i nedostatak socio-emocionalnog reciprociteta u razvoju verbalnih i neverbalnih sposobnosti komuniciranja-manifestuje se kao: Usporen razvoj ili izostanak govora bez pokušaja kompenzacije mimikom ili gestom. Neuspešnost u iniciranju i održavanju komunikacije. Stereotipan ili repetitivan govor i idiosinkratička upotreba reči [...]

Pervazivni razvojni poremećaj2020-10-14T13:08:40+00:00

Šta je ADD/ADHD?

2020-10-14T08:35:37+00:00

ADD (Attention deficit disorder) - ADHD (Attention Deficit Hyperactivity Disorder) je poremećaj pažnje sa ili bez hiperaktivnosti. Deficit pažnje se manifestuje prevremenim prekidanjem zadataka i napuštanjem nedovršenih aktivnosti. Deca prelaze sa jedne aktivnosti na drugu, prividno gubeći pažnju na jednom zadatku, jer bivaju privučena drugim. Hiperaktivnost podrazumeva preterani nemir (u situacijama koje zahtevaju relativni mir), posebno u strukturisanoj, organizovanoj situaciji koja zahteva visok stepen samokontrole. Zavisno od situacije, ispoljava se trčanjem ili skakanjem, ustajanjem sa mesta kada bi trebalo da se sedi, preteranom pričljivošću ili galamom, ili vrpoljenjem. Karakteristika dece sa ovim poremećajem je i dezinhibicija u socijalnim odnosima, nemir [...]

Šta je ADD/ADHD?2020-10-14T08:35:37+00:00

Apraksija

2020-10-14T08:29:41+00:00

Razvojna govorna-verbalna apraksija (RGA) je neurološko oboljenje koje se odlikuje nesposobnošću izvršavanja koordiniranih artikulacionih pokreta, uz odsustvo mišićne slabosti. Opšti simptomi kod malod deteta sa razvojnom govornom apraksijom su: dete ne guče ili ne brblja prva reč kasni mogu nedostajati neki glasovi dete igovara samo nekoliko konsonanata i vokala poremećaj povezivanja, kombinovanja glasova mogu se javiti velike pauze između glasova Simptomi koji se mogu ispoljiti kod starijeg deteta sa RGA su: pravi nekonzistentne greške pri izgovoru glasova mnogo bolje razume govor nego što može da ih izgovori teško imitira govor, ali imitativni govor je mnogo bolji nego spontani teže izgovara [...]

Apraksija2020-10-14T08:29:41+00:00

Dizartrija

2020-10-14T08:33:08+00:00

Dizartrija je neurogeni poremećaj govora koji se karakteriše usporenim, nepreciznim i nekoordinisanim pokretima govorne muskulature. U osnovi same dizartrije su smetnje u mišićnoj kontroli, nastale zbog oštećenja CNS. Pri tom se javlja slabost, usporenost, diskoordinacija ili promena mišićnog tonusa što se odražava na proces produkcije govora kao i probleme u kontroli nevoljnih pokreta kao što su žvakanje i gutanje. Greške u artikulaciji su uvek konzistentne i u glavnom su u obliku distorzije. Nema značajnih disproporcija u sposobnosti percepcije i ekspresije govora. Glas je monoton, postoje problemi u kontroli visine i jačine glasa. Glas može biti promukao, oštar, hipernazalan, u zavisnosti [...]

Dizartrija2020-10-14T08:33:08+00:00

Afazija

2020-10-14T08:29:13+00:00

Afazija je stečeni poremećaj govora i jezika uzrokovan lezijom mozga koji se manifestuje oštećenjem lingvističkih, paralingvističkih i kognitivnih sposobnosti. Na lingvističkom planu afazija se ispoljava fonološkim, leksičkim, gramatičkim, sematičkim i pragmatskim deficitima, kako u procesu produkcije tako i razumevanja jezika (jezički izraz i jezički sadržaj), poremećaji paralingvističkih procesa manifestuju se oštećenjem prozodijskih elemenata govora ( melodija, intonacija, pauza, akcenat i dr.) i na kognitivnom planu –deficitima pažnje, pamćenja i mišljenja. Afazija obično zahvata više modaliteta jezičke funkcije: usmeni govor, razumevanje, pisanje, čitanje i gestovni govor. Glavni uzroci afazije su: cerebrovaskularna oboljenja (tranzitorni ishemički atak, tromboza, embolija, hemoragija, hipertenzivna encefalopatija, arterioskleroza), [...]

Afazija2020-10-14T08:29:13+00:00

Daunov sindrom

2020-10-14T08:30:09+00:00

Daunov sindrom karakteriše specifičan model organizacije neuropsihiholoških funkcija i sposobnosti i nastaje usled trisomije 21.-og hromosoma (95%), dok se translokacija javlja u 5 % slučajeva, a samo retko mozaicizam ( pojava više vrsta aberacija, najmanje dve). Bebe obično imaju malu glavu, široko razmaknute i kose oči (kao kod Mongola), na unutrašnjem uglu očiju koža je nabrana, a na dužici oka vide se bele pege. Nos i usta takvih beba su umanjeni, ušne školjke su male i nepravilno oblikovane. Tonus mišića je snižen, a zglobovi su im izuzetno savitljivi. Na dlanovima ispod četvrtog prsta nalazi se "brazda". Skoro polovina beba rođenih [...]

Daunov sindrom2020-10-14T08:30:09+00:00

Disfagija

2020-06-26T06:26:38+00:00

Disfagija je otežano gutanje. Ona nastaje zbog smetnji u prolazu čvrste i/ ili tečne hrane iz ždrela u želudac. Disfagija može dovesti do aspiracije hrane, sekreta iz usne šupljine ili i jedno i drugo. Aspiracija može uzrokovati akutnu pneumoniju. Recidivirajuća aspiracija može konačno dovesti do hronične plućne bolesti. Dugotrajna disfagija često dovodi do neodgovarajuće uhranjenosti i mršavljenja. Disfagija se deli na orofaringealnu i ezofagealnu, u zavisnosti na kom mestu do nje dolazi. Orofaringealna disfagija se najčešće pojavljuje kod bolesnika s neurološkim poremećajima ili mišićnim bolestima. Najčešći uzroci su: Moždani udar Parkinsonova bolest Mijastenija gravis Ezofagealna disfagija nastaje zbog poremećaja motiliteta [...]

Disfagija2020-06-26T06:26:38+00:00

MNRI

2020-10-14T08:33:22+00:00

M-Masgutova, N-neuro, R-refleksna, I-integacija Kada je dete rođeno ono napušta sigurnu sredinu majčinog stomaka da bi ušao u svet gde je preplavljen morem senzornih stimulusa. Da bi preživelo ono je opremljeno sa setom primitivnih refleksa koji su predviđeni da obezbede trenutni odgovor na novu sredinu i na sve promene. Ovi refleksi se javljaju po tačno određenom redosledu počevši od 10. nedelje trudnoće i gube se određenim redosledom, do kraja prve godine života. Međutim, primitivni refleksi imaju ograničen životni vek i nakon pomaganja bebi da preživi prve mesece života, treba da budu inhibirani od strane viših centara nervnog sistema (mozga). Njihov [...]

MNRI2020-10-14T08:33:22+00:00