Dislalija je nemogućnost ili nepravilnost izgovora pojedinih glasova kada za to ne postoji neurološko oštećenje, smanjen intelektualni potencijal ili oštećenje sluha. To je poremećaj artikulacije o kome govorimo ako dete ne izgovara pravilno određeni glas ili više njih na uzrastu kada se očekuje pravilan govor. Dete može da izostavlja u potpunosti neki glas, može da ga zamenjuje drugim naučenim glasom ili da koristi pogrešan način artikulacije određenog glasa koji se razlikuje od standardnog izgovora.
Dislalija je najčešći govorni poremećaj koji se relativno lako i brzo tretira. Međutim, moramo naglasiti da dislalija kao i svaki drugi poremećaj ne prolazi spontano i da zahteva stručno organizovan logopedski rad. Nepravilan izgovor se automatizuje i može da ostane kao trajna karakteristika čoveka. Nepravilan govor ima negativan uticaj na socijalni i emocionalni razvoj deteta. Dete je loše prihvaćeno od vršnjaka i obično se smatra manje vrednim. Greške u govoru se odražavaju i na usvajanje čitanja i pisanja kao i na celokupno postignuće u školi.
Dislalija je najčešći govorni poremećaj kod dece predškolskog i školskog uzrasta. Istraživanja pokazuje da je procentualno zastupljena kod njih 20-30%. Novija istraživanja pokazuju tendenciju njenog rasta. Ove podatke možemo dovesti u vezu sa osnovnim preduslovima dobrog izgovora, a to su motorna spretnost govornih organa i dobra slušna analiza govora. Evidentno je kasnije sazrevanje fine motorike i motorike govornih organa kod dece zbog savremenih trendova življenja. Takođe i zanemarivanje auditivne stimulacije koju sve više potiskuje vizuelna. Sve ovo utiče na kašnjenje u sazrevanju govornog sistema i pojave dislalije.
Dislalija se ispoljava kao:
- Omisija – dete izostavlja određeni glas u rečima ali je prisutna kratka pauza na mestu neizgovorenog glasa ( sok-ok; vrata-vata; slon-son; spava-pava; plava-pava ili na kasnijem uzrasu ruka-uka)
- Supstitucija – dete zamenjuje neki glas drugim glasom koji je već usvojilo (koka-tota, kuća-tuća; golub-dolub; ruka-luka)
- Distorzija – kada dete izgovara određeni glas ili više njih sa neobičnim prizvukom, tj. nepravilnim položajem artikulacionih organa. Čest primer je kada pri izgovoru glasova S, Z, C viri jezik izmeđe zuba i čuje se određeno šuštanje. Ili, kada se pri izgovoru glasa L vidi pomeranje usana kao za W. Ili, kada se pri izgovoru glasova S, Z, C, Š, Ž, Č čuje neobično šuštanje. Ove greške su individualne i mogu da budu najrazličitija odstupanja od standardnog izgovora glasa.